Апостол Марко, икона XIV век

Св. апостол и јеванђелист Марко. Беше Марко сапутник и помоћник апостола Петра, који га у посланици својој првој назива сином својим, не сином по телу него сином по духу. Када Марко беше с Петром у Риму, умолише га верни, да им напише спасоносну науку Господа Исуса, Његова чудеса и живот Његов. Тако Марко написа Свето Јеванђеље, које виде и сам апостол Петар и посведочи као истинито. Од апостола Петра би Марко постављен за епископа и послат у Мисир на проповед. И тако св. Марко би и први проповедник Јеванђеља и први епископ у Мисиру. Мисир сав беше притиснут густим мраком незнабоштва, идолопоклонства, гатарства и злобе. Но с помоћу Божјом св. Марко успе да посеје семе науке Христове по Ливији, Амоникији и Пентапољу. Из Пентапоља дође у Александрију, куда га вођаше Дух Божји. У Александрији он успе да заснује цркву Божју, да јој постави епископа, свештенике и ђаконе, и да све добро утврди у вери благочестивој. Своју проповед Марко потврђиваше чудесима великим и многим. Када незнабошци подигоше тужбе на Марка, као разоритеља њихове идолопоклоничке вере, и када градоначелник поче трагати за Марком, овај одбеже поново у Пентапољ, где продужи утврђивати своје раније дело. После 2 године опет се врати Марко у Александрију, на велику радост свих верних, чији се број бише већ врло умножио. Том приликом Марка ухватише незнабошци, везаше га чврсто и почеше вући по калдрми вичући: повуцимо вола у обор! Свега рањена и искрвављена бацише га у тамницу, где му се најпре јави ангел небески, храбрећи га и крепећи га; а по том јави му се сам Господ Исус и рече му: „мир Теби, Марко, јеванђелисте мој!" на што му Марко одговори: „мир и Теби Господе мој Исусе Христе!" — Сутрадан злобни људи извукоше Марка из тамнице и поново га вукоше по улицама са истом виком: повуцимо вола у обор! Сав изнурен и изможден Марко изусти: у руке Твоје, Господе, предајем дух мој! и тако издахну и пресели се душом у бољи свет. Његове свете мошти бише од хришћана чесно сахрањене, да кроз векове дају исцелења људима од сваке муке и сваке болести.

Тропар (глас 3):

У верховнаго Петра научивсја, апостол Христов бил јеси, и јако солнце странам возсијал јеси, Александријом удобреније бив блажене; тобоју Египет от прелести свободисја, евангелским твојим ученијем просвјешч всја јако свјет; столп церковниј; сего ради твоју памјат чтушче свјетло празднујем, Марко богогласе: моли тобоју благовјестимаго Бога, да согрешениј остављеније подаст душам нашим

Апостол Марко

ΜΑΡΚΟ (грч: Μάρκος), јеванђелист, писац другог канонског Јеванђеља, један од Седамдесеторице. Био је син Марије, имућније жене из Јерусалима, у чијем дому се прва хришћанска заједница окупљала на молитву (Дап 12,12-25). Био је Петров ученик, левитског и свештеничког порекла. И Марко је, према ондашњем обичају, као Савле-Павле, Матеј-Левије, имао два имена Јован-Марко: "Јован звани Марко" (Дап 15,37; 13,5). Нови Завет спомиње његово име осам пута, и то поред два наведена, и у посланицама Св. Павла: (Кол 4,10; Фил 24,2 Тим 4,11; 1 Пет 5,13). Био је нећак Варнаве, такође једног од Седамдесеторице.

Нови Завет о Марку

Св. Павле је повео Варнаву и Марка из Јерусалима (Дап 12,25) на своје прво мисионарско путовање, које је започео у Антиохији (Дап 13,13). Марко је ишао као прислужник, што ћe рећи економ. Прошли су Кипар и када су се обрели у Перги памфилијској, Марко се вратио у Јерусалим; не зна се разлог зашто није наставио даље са Св. Павлом (Рм 11,13). У сваком случају, Св. Павле је био нерасположен овим чином, па кад је Варнава пред друго мисионарско путовање (после Апостолског сабора 49. године) предложио Павлу да поведу и Марка, Павле није пристао, јер их је био напустио у Памфилији: "Тако наста љутња, те се они раздвојише, и Варнава узевши Марка отплови за Кипар" (Дап 15,36-40). Будући да Марка видимо са Св. Павлом током првог његовог сужањства (61-63. године) у Риму, то значи да су у међувремену поправили међусобне односе, јер га Св. Павле шаље на Исток са препоруком: "Ако дође, примите га" (Кол 4,10), а у Посланици Филимону спомиње се Марко као Павлов сарадник, на првом месту, са Аристархом, Димасом и Луком (Флм 23). Марко је свакако отишао у Малу Азију, међутим, Св. Павле га позива из свог другог сужањства (66-67. године) у Рим, у свом последњем књижевном делу: "Марка узми и доведи са собом јер ми је потребан за службу" (2 Тим 4,11). Може се приметити да Св. Петар у својој Првој посланици, упућеној хришћанима "у расејању по Понту, Галатији, Кападокији, Азији и Витинији" (1 Пет 1,1), шаље поздрав "Цркве у Вавилону" и додаје: "и Марко, син мој" (1 Пет 5,13). Сигурно је управо Св. Петар превео Марка у Хришћанство, па га може назвати својим сином. Доиста, Марко је више сарађивао са Св. Петром него са Св. Павлом. Папије Јерапољски (170. године), ученик Св. Јована Богослова, назива Марка тумачем Св. Петра. Вероватно је његове проповеди преводио на латински, или је можда Петрове проповеди на арамејском преводио на грчки језик. Овај црквени учитељ сведочи да је Марко после растанка са Св. Павлом у Перги, постао сарадник Св. Петра све до успостављаља поновне сарадње. Такође према Папију, Марко је своје Јеванђеље писао по сећању на проповеди Св. Петра.

О животу Марка

Марко није био ученик Христов, нити учесник у свим његовим земаљским догађајима, мада је имао прилику да види Господа Христа у кући своје мајке и у последњим данима Његовог живота. Наиме, Марко очигледно говори ο себи када у (Мк 14,51-52) описује "неког младића огрнутог платном по голом телу", кога Јевреји ухватише, "а он оставивши платно, го побеже од њих". Ово је зацело лична реминисценција самог јеванђелисте, иначе дигресија у опису страдања Христових не би имала смисла. По писању Јевсевија Кесаријског у његовој Црквеној историји и Јеронима у Изврсним мужевима, Марко је проповедао у Александрији. Управо Јевсевије бележи да је Марко био први александријски Епископ, а тиме и Египта. Сејао је семе науке Христове по Либији, Амоникији и Пентапољу, и најзад у Александрији. Мученички је завршио свој овоземаљски живот у том граду, који га слави као свога заштитника. У Православној цркви његов помен слави се 25. априла по старом а 8. маја по новом календару.